Kad bi se neki stari ženski sat htio vratiti na tržište, vjerojatno bi starije generacije mlađim generacijama prenosile kako je to dobar ženski sat i onda bi to stvarno trebao da bude dobar sat.
A kako bi taj ženski sat na kraju stvarno prošao na tržištu uvelike ovisi o reklamiranja sata. Reklama je čudo. Neke stvari koje su no name uspjele su na tržištu. To mogu da kažem i za ove modne satove, kao što su Donna Karan, Tommy Hilfiger, Versace, Gucci, oni su uspeli – zato jer je ženski sat danas prije svega modni sat. S tim što su Versace i Gucci čak i dosta kvalitetni satovi. Donna Karan i Tommy Hilfiger imaju japanski mehanizam.
A kad bi se neki stari ženski sat pojavio ponovo na tržištu, to bi vjerojatno bio samo urarski brand što bi ipak trebalo nositi neku težinu i biti pojam za kvalitetu.
Takav ženski sat morao bi imati neki jako dobar mehanizam, malo teže ETIN, jer ETA više ne isporučuje mehanizme, samo u SWATCH grupi. Mnogi su prešli na manufakturne mehanizme, kao što su satovi Breitling, Tag Heuer, Montblanc. Postoji niša klasa satova i oni prelaze na Sellitu, jer Sellita želi to da im prodaje.
Možda bi takav novi stari ženski sat imao i tu Sellitu, on je malo slabije kvalitete, ali je i dalje švicarski mehanizam. Morao bi da bude švicarski mehanizam i da ima brojčanik koji bi morao da ima reljefni natpis. Da natpis bude iznad nivoa brojčanika. Mogao bi da ima modele gdje bi natpis bio odštampan u boji, bez reljefa, i da se svaki stari zaštitni znak zadrži, kao i logo jer je to jako bitno i sa štampanim natpisom. Pozadi je manje važno da li će biti natpis pisani ili štampani. Ako bi bio japanski mehanizam unutra, to onda ne bi bilo to. Ime nosi svoju težinu i mora ispuniti neka očekivanja, pa čak i ako je ženski sat u pitanju.